Селичевица

-је знатно мања планина и од Суве планине и од Бабичке горе. Селичевица је одељена са Истока од Суве планине Кутинском реком, а са Јужне стране јасно је разграничена од Бабичке горе доњезаплањским проширењем.

Селичевицу непосредно окружује 15 села, а на њеним теренима према Нишу, надморске висине од 300 до 350m, има још 5 села. Заплањска сеоска насеља која су непосредно у подножју Селичевице су: Дукат, Горњи Барбеш, Виландрица, Гркиња и део Тасковића. Ова околност да су у целом подножју Селичевице распоређена села многе наводи на закључак (сеоско предање) да је по томе и добила име: села - Селичевица.

Селичевица се правцем исток-запад пружа скоро правилно целом својом дужином. Та дужина износи највише око 15km. Ширина Селичевице, или њен планински део, износи само 5-6 km. Ова планина је обрасла шумом. Преовладавају: храст, буква, леска и друго дрво. Многи делови планине носе називе Букар, те и то подсећа да је Селичевица имала богату букову шуму. Богатство Селичевице у шумама служило јекао основа за сточарство у Доњем Заплању. У планинском простору подизане су појате (сточарски станови) у којима су чуване овце, козе, говеда, коњи. Широм планине се такође, могу наћи многа згаришта (штетине) бивших ћумурана где је произвођен ћумур који се продавао у Нишу и Лесковцу.

Поред Ибровице (902m), највишег врха Селичевице, на Селичевици постоје и следећи врхови: Тумбе (872m), Цветкова јабука (831m), Црквиште, Главица и други. Ибровица је много интересанта тачка, чак је у другом светском рату служила за радио станицу коју су Немци поставили. То је зато што се са ње јасно виде Јужна Морава, Нишава, Ниш, Лесковац, Сува планина и Бабичка гора.