Бабичка гора

-се простире само малим североисточним и северним делом преко територије Заплања. На подручју Заплања њени огранци допиру до Кутинске реке на североистоку, а на северу до долине Барбешке реке. На западној страни Бабичка гора се спушта у Лесковачко Поморавље, а са југа ову планину од Чемерника јасно одваја Власина и Лужница. Једино огранци Бабичке горе код доњег Драговља допиру до огранака Суве планине, мада и у том делу Кутинска река дели ове планине.

Пружа се у смеру северозапад-југоисток, паралелно са Сувом планином, у дужини 25km а у ширини 9 до 15km. Највиша тачка Бабичке горе (врх Крива бука) је 1057m, а то је 751m ниже од врха Трем - највишег врха Суве планине. Ипак, Бабичка гора је за 155 m виша од највишег врха Селичевице - Ибровице (902m). Поред Криве буке, остали (нижи) врхови Бабичке горе су: Орзоркова ливада (736m), Остра глава, Бели камен (835m), Овчарево (902m), Терзина горица (1022m), Врла гарина, Тумба (513m), Осоје (485m). Северни део Бабичке горе, односно део који припада Заплању зове се Бабичка гора, мада је цела планина позната под овим именом. Њен јужни део је познат под именом Крушевица.

Бабичка планина је у целини обрасла гором, те израз "гора" потпуно одговара планини. Многобројне удолине Бабичке горе имају релативно слабе изворе воде, при чему се ни један не издваја својом јачином како је то са Душничким врелом. Али зато су ове удолине богате шумом, а терен је повољан за експлоатацију.

Заплањска села која леже са северне стране ове планине, у њеном подножју су: Топоница, Ново Село, Доњи Барбеш, Горње Власе, Марина Кутина и Гаџин Хан. Са североисточне стране заплањска селакоја леже у подножју Бабичке горе су: Краставче, Гаре, Доњи Душник, Горње и Доње Драговље, Личје и Равна Дубрава.